Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

ЈУГОСЛОВЕНСТВО И ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВА: ИДЕЈЕ И УЧИНЦИ ЈЕДНОГ ГЕОПОЛИТИЧКОГ ЕКСПЕРИМЕНТА

Сажетак

Аутор се у раду бави хрватском и српском идејом југословенства, и при томе указује на све филолошко-геополитичке парадоксе и проблеме који су пратили две југословенске државе засноване на ненаучној, хрватској Штросмајер-Јагићевој идеји југословенства. Овде се ради о одбацивању сопственог – хрватског-кајкавског и присвајању српског језика у геополитичке сврхе – ради изласка трожупанијске Хрватске на ширину српског штокавског простора и стварања велике Хрватске. Био је то добро осмишљен aустријско-хрватски геополитички пројекат са далекосежним последицама У даљем раду аутор анализује глобалне геополитичке факторе који су утицали на настанак прве Југославије – настале на идеји о једном „троименом народу“, као и њене наследнице – друге, титоистичке, Југоалавије, која се појављује као негација прве, јер је у њој дошло до промоције још три нације настале на српском етнојезичком супстрату, и држава је вођена под синтагмом борбе против „великосрпског хегемонизма“ и по формули „слаба Србија, јака Југославија“.

Када је, сломом биполарног светског система, Југославија изгубила свој геополитички значај, уследио је њен разбираспад од традиционалних спољних и унутрашњих непријатеља. Србија и српски народ, нашао се тамо где је био у предјугословенском периоду, у позицији „опкољене земље“ и „ухапшеног народа“. Наиме, по хрватском моделу новонастале нације, Муслимани и Црногорци, преименовали су српски језик у у „босански“ и „црногорски“, и на антисрпској основи коснтитуисали своје државолике творевине.

Референце

  • Антић Чедомир, Кецмановић Ненад, Историја Републике Српске, Недељник, Београд, Службени гласник Републике Српске, Бањалука, 2016.
  • Бобан Љубо, Мачек и политика ХСС 1928-1941, Књига I, Загреб, 1974.
  • Витезовић Милован, Кнез Милош и Европа, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
  • Глигоријевић Бранислав, „Комунистичка партија Југославије и српско питање у Хрватској 1918-1941“, у: Република Српска Крајина, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, СКД „Зора“, Книн, Београд, 1996.
  • Дучић Јован, Верујем у Бога и у Српство, Дерета, Београд, 2004.
  • Ђилас Милован, Његош, владика, мислилац, владар, Београд, 1998.
  • Ерић Добрица, Косовски венац-бројанице повеснице од 433 чворића, Народна књига, Алфа, Београд, 2007.
  • Живојиновић Драгољуб, „Ватикан и Срби у XX веку“, у : Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
  • Јанковић Драгослав/ Мирковић Мирко, Државноправна историја Југославије, Научна књига, Београд, 1987.
  • Јовановић Батрић, Расрбљивање Црногораца. Стаљинов и Титов злочин, Српска школска књига, Београд, 2003.
  • Кнежевић Милош, Изневерена држава, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
  • Косовић Момчило, „Југословенски комунисти и српско национално питање у Хрватској“, у: Република Српска Крајина, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, СКД „Зора“, Книн, Београд, 1996.
  • Костић М. Лазо, Крађа српског језика, Баден, 1964, стр. 55.
  • Лакић Зоран, „Црна Гора и ` великосрпски хегемонизам`“, у: Велика Србија. Истине, заблуде, злоупотребе (Ур. Василије Крестић и Марко Недић), СКЗ, Београд, 2003.
  • Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Институт за политичке студије, Београд, 2000.
  • Милосављевић Петар, О разликовању српског и хрватског језика, у: Српско питање и србистика II, Логос-Бачка Паланка, 2007.
  • Мужић Иван, Хрватска политика и југословенска идеја, Сплит, 1969.
  • Петрановић Бранко, Србија у Југославији и велике силе, Војноисторијски гласник, Београд, 1993.
  • Петрановић Бранко, Југословенско искуство српске националне интеграције, Београд, 1993.
  • Петровић Драгољуб, Заперци српскога језика, Мирослав, Београд, 2013.
  • Петровић Илија, Војводина Српска 1918, Мирослав – Београд, 2018.
  • Печат Милорада Екмечића, (главни и одговорни уредник Милорад Вучелић/Љиљана Богдановић), Београд, 2018.
  • Прибићевић Светозар, Диктатура краља Александра, Глобус, Загреб, 1990.
  • Радић Бојан, Разговори са Петром Милосављевићем. О Новосадском скупу, , Мирослав – Београд, Књиготворница Логос – Ваљево, Логос – Бачка Паланка, 2008.
  • Станишић Михаило, Експанзионизам Хрвата и растројство Срба, Београд, 1999.
  • Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, ИПС, Београд, 2012.
  • Суботић Момчило, Право на самоопредељење и `југословенски експеримент`. Прва, друга, трећа Југославија, ИПС, Београд, 2004.
  • Суботић Момчило, Србија и Република Српска – политички процеси и перспективе, ИПС, Београд, 2017.
  • Суботић Момчило, „Евроатлантско расрбљивање Црне Горе“, Политичка ревија 04/2011, ИПС, Београд, 2011.
  • Суботић Момчило, Политичка мисао србистике, ИПС, Београд, 2010.
  • Суботић Момчило, О Србима муслиманске вероисповести, Зборник радова, ИПС, Београд, 2012.
  • Терзић Славенко, „Реч на отварању скупа“: Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд, САНУ, 1995.
  • Ћосић Добрица, Пишчеви записи (1981-1991), Филип Вишњић, Београд, 2002.
  • Globus, Zagreb, 28. siječanj 1994.