ЧЕСИ, ПРАШКО ПРОЛЕЋЕ И НАТО БОМБЕ: Прилог проучавању политичке историје Чеха и Словака
Светлост дана угледала је још једна монографија, Чеси, Прашко пролеће и НАТО бомбе – Прилог проучавању политичке историје Чеха и Словака, аутора Кирила Шевченка, а у издању Института за политичке студије, Београд.
Ова монографија, садржајна по структури и по(р)укама, првобитно је написана на руском језику под називом От импровизации к цугцвангу: Пражская весна 1968 года и Варшавский договор, а са руског језика превела ју је мср Дајана Лазаревић.
Аутор проф. др Кирил Шевченко, бави се историјом Чехословачке и указује на најважније догађаје који су задесили њену политичку сцену, између осталог и разобличавањем мита о Прашком пролећу 1968. године и његовим последицама. Све политичке бајке код Словена почињу причама о реформама, слободи, културном развоју, праву нација, борби против цензуре, слободном економском развоју, а завршавају се губљењем идентитета, територија, живота људи, корупцијом и употребом западних бомби.
Иако се Шевченко углавном бави мањинским групацијама словенских народа (Русинима и Лужичким Србима) он је аутор студија и монографија о Чесима и Словацима, питањима везаних за Унију и идентитет, односно православље и Словене, те тако даје важне доприносе проучавању занемарених научних питања за словенски свет. У том смислу не изненађује ни књига која је пред читаоцима, епохални научни материјал који је дао својеврсну анатомију психосоцијалног портрета Чеха, њихове политике, али и политике Запада и политике СССР-а, наравно и Руса.
За оне мање упућене, аутор Кирил Шевченко је професор на Огранку Руског државног социјалног универзитета (РГСУ) у Минску (Белорусија). Истовремено предаје на Катедри за руску историју Смоленског државног универзитета (СМОЛГУ, Смоленск, Русија). Аутор је више од 200 публикација на руском, српском, чешком, енглеском и русинском језику, укључујући пет монографија. Деценијама преставља једног од најактивнијих руско-белоруских аутора на простору српских земаља. Може се рећи да је Шевченко народни дипломата у области науке, јер се сарадња са српским колегама догађа и ван институционалне подршке.
