НАЦИЈА И НАЦИОНАЛИЗАМ – ПОРЕКЛО ТЕРМИНА И ИСТОРИЈАТ ИДЕЈЕ

У средишту онога што се означава појмовима нација и национализам налази се национални идентитет. И својом природом и својим пореклом, национални идентитет је сложен појам. Реч је о културној појави која због своје вишедимензионалности представља истрајну и гипку снагу, не везује се за материјалне чињенице, већ упућује на судбину, услед чега је немогућа потпуна дефиниција нације. Идеје и идеали ...

НАЦИОНАЛИЗАМ – ИНТЕЛЕКТУАЛНА ИСТОРИЈА И ПРОГРАМСКА НАЧЕЛА

Национализам је положен у основе модерног света, без овог учења немогуће је разумети не само политичку историју нашег света, већ и културне токове уопште. Пошто су просветитељство и Француска револуција разорили династички легитимизам, нација је постала извор политичке легитимности. То је био разлог да се обрати истраживачка пажња на идеју нације и учење национализма, на историјске околности у ...

ВОЈСКА И ДРЖАВА: ПОЧЕЦИ МОДЕРНЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Стварање модерне српске војске представљало је процес скопчан с многим тешкоћама, истим оним које је требало пребродити да би се засновала модерна српска државност. Требало је поднети жртве и примити ризике да би се успело, а успело се понајпре зато што је постојала јавна свест да војска значи државу и да држава значи војску. Таква свест била је општа, делили су је, упркос бројним међусобним ра...

ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКА УСЛОВЉЕНОСТ ЛИБЕРАЛНО-ДЕМОКРАТСКОГ ПОРЕТКА

У раду указујемо на међузависност економских структура и политичких институција, везаних за либерално-демократску државу. Уочљиво је да је функционисање политичких институција у оквиру либерално-демократског поретка на Западу условљено одговарајућим степеном друштвеног богатства, образовним степеном становништва, као и одсуством центрифугалних друштвених сила које би могле довести у питање сам ...

СРБИ И ЈУГОСЛАВИЈА: ПОЦЕПАНИ НАРОД У ПОДЕЉЕНОЈ ЗЕМЉИ

Овим радом указује се да је историја Србa у Југославији, најопштије казано, представљала историју поцепаног народа у подељеној земљи. Јужнословенска подељеност долазила је од различитих религија и различитих историјских традиција југословенских народа. Историја, ма колико се историчари позивали на научну методологију и објективност, увек представља политику примењену на прошлост. Актуелни полит...

ИДЕНТИТЕТ И ИСТОРИЈА – прилог култури сећања

Радом указујемо да је историјска самосвест окосница сабирања народа, основа његовог идентитета. Да би један народ видео себе у будућности, он се мора видети и у прошлости. Етноисторија је извор културне моћи. Борба за историју често доводи до културних ратова којима се надомешта оскудност сопствене историје. Кроз упознавање своје историје народ постаје самосвојан – добија идентитет. Идентитет ј...

НАЦИОНАЛНИ МОТИВИ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

У раду указујемо да је стара српска књижевност, иако сакралног карактера, писана од свештених лица, садржавала не само есхатолошке већ и историјско-политичке теме. Судбина српске државе, цркве и народа стална је тема старих српских записа. Стара српска књижевност настала је у оквиру византијских културних традиција, на српскословенском језику. То је разлог да се обрати пажња и укаже на битна св...

НАЦИЈА И ДРЖАВА У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Националност је дата као могућност која се под одређеним условима и околностима претвара у самосвест, а да би дошло до актуелизације дате могућности она се мора ослањати „на извесно раније дато осећање културе, на извесно заједничко наслеђе, то јест, заправо на извесну примордијалистичку инфраструктуру из које се, ако стицај околности то затражи, могу извући потребни знаци и симболи, политичка ...