Институт за политичке студије
Краља Милана 16
улаз Добрињска 11 (IV спрат)
11000 Београд
Др Вања Глишин
Доц. др Вања Глишин је научни сарадник и члан Центра за политичку теорију у Институту за политичке студије. Члан је редакције научног часописа „Политика националне безбедности“ и уредништва научног часописа „Национални интерес“.
Докторске студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду завршио је 2023. године одбранивши докторску дисертацију под називом „Изазови постхладноратовске демократизације и позиција Србије између евроатлантизма и неоевроазијства“ са оценом 10. Тиме је стекао звање доктора наука са 28 година као први у генерацији.
Током досадашње каријере, Глишин је био ангажован у настави као сарадник и асистент на Факултету за европске правно-политичке студије у Новом Саду од 2017. до 2020. године и на Високој школи за комуникације у Београду од 2021. до 2023. године. Током 2020/2021. године био је ангажован на пројекту у оквиру Факултета политичких наука Универзитета у Београду као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Објавио је више од 20 радова и научне монографије: „Балканска геополитичка парадигма“ 2019. године, „Савремени међународни односи и геополитика“ у коауторству са проф. др Љубишом Деспотовићем 2021. године и "Одбрана Србије" у издању Архива Војводине и Института за политичке студије 2023. године. Поља његовог интересовања су међународни односи, геополитика и безбедност.
Глишин је био сарадник у организацији међународног научног скупа „Kултура безбедности: мигрантске кризе, стање, перспективе, ризици“ 2017. године, излагао је на међународном научном скупу „Религијски и конфесионални идентитети као актери могућих сукоба на Балкану и у Европи“ 2018. године, учествовао је на пројекту под називом„Kапацитети информационог друштва за одрживи развој на подручју АП Војводине“ 2019. године, затим на међународној видео конференцији под називом: „Безбедносне кризе у 21. веку и како њима управљати?“ 2020. године. Такође, Глишин је учествовао на научном скупу: „Разлози, искуства и последице слома Југославије 1941. и 1991. године“, излагао је на научном скупу: „Kосово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије“ 2021. године. Током 2022. године, Глишин је учествовао на међународној научној конференцији „Историја као инструмент геополитике“, на научној коференцији „Српске националне интеграције и дезинтеграције кроз времена“ у Лесковцу, на научној конференцији „Српски народ у Старој Србији и Македонији (1766-1991) и Балкански ратови 1912-1913.“ у Прохору Пчињском и на научној конференцији „Перспективе политичких наука у савременом друштву“ у Београду. Током 2023. године учествовао је на међународном научном скупу „Право између идеала и стварности“ на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици и на међународном научном скупу „Образовање у време пандемије Kовид-19: искуства и поуке“ на Учитељском факултету Универзитета у Београду.
Добитник је „Светосавске повеље“ Института за политичке студије као аутор најбољег научног рада у научном часопису од изузетног националног значаја „Политика националне безбедности“, 2023. године.
Све радове можете погледати на Орцид профилу:
https://orcid.org/0000-0002-7747-6205
Публикације
СТРАТЕГИЈЕ ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА НА ПОДРУЧЈУ АП ВОЈВОДИНЕ – ПАРТИЦИПАЦИЈА МЛАДИХ ПРИ КРЕИРАЊУ СТРАТЕГИЈА
Кључно питање овог рада су домети општина и градова АП Војводине у партиципацији грађана, приликом планирања локалног одрживог развоја. До одговора на ово питање долазимо тако што најпре образлажемо значај одрживог развоја, његову локалну димензију и неопходност партиципације грађана (електронска и традиционална). Потом је извршен „површински” сегмент анализе – анализира се стање локалних страт...
УПОТРЕБА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У РУСКО-УКРАЈИНСКОМ РАТУ
Руско-украјински сукоб својим геополитичким значајем превазилази регионалне границе, због чега је неминовно да о њему говоримо као о сукобу глобалних размера. Директна и/или индиректна инволвираност бројних држава света у овај сукоб, посебно у виду војно-техничке, технолошке, привредне и економске умешаности, наведено и потврђује. У фокусу нашег рада је војно-технички аспект, односно употреба в...
ЕКСТРЕМИЗАМ И НОВА РЕАЛНОСТ: СВЕТ У ДОБА КОРОНАВИРУСА
Приказ књиге: Ђорић, Марија. 2021. Екстремизам и нова реалност: Свет у доба коронавируса. Београд: Институт за политичке студије, 200 стр.
POLITICS BETWEEN AUTHORITY AND POWER
Book review : Ljubiša Despotović. 2022. Politics between Authority and Power: Introduction to Political Science. Novi Sad: Nacional, p. 294.
БУЈАНОВАЧКО-ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНО ГЕОПОЛИТИЧКО ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ Између националне безбедности и пројекта „Природна Албанија“
Историјски процеси и геополитички положај Републике Србије условили су постојање геополитичких жаришта на територији државе, што се одражава на националну безбедност. Територијалне јединице на којима уочавамо различите облике трајних или периодичних нестабилности и сукоба одређујемо као геополитичко жариште и у даљим корацима истраживања анализирамо конфликтне потенцијале на локалном и регионал...
Књиге
СРБИЈА НА "ЗАПАДУ": Српско двовековно распеће између модернизације и вестернизације
Нова књига у издању Института за политичке студије, Београд и Архива Војводине СРБИЈА НА „ЗАПАДУ” – Српско двовековно распеће између модернизације и вестернизације, аутора др Вање Глишина. Ова монографија настала је на темељима измењеног и допуњеног текста докторске дисертације „Изазови постхладноратовске демократизације и позиција Србије између евроатлантизма и неоевроазијства”, Вање Глишина,...